Evo još jednog lifestyle posta od mene!
Kao što sam i obećala, danas ću vam preneti utiske sa Exita i dati savete onima koji planiraju sledeće godine da idu (kupite karte u decembru, duplo su jeftinije).
Pre nego što počnem da trtljam želela bih da kazem dve važne stvari.
Prvo da se zahvalim svim svojim drugarima koji su učestovali u pravljenu ovog posta,snimali se sa mnom i čekali milion godina dok ne islikam outfite! Znam da sam smarač, ali mislim da je vredelo! Andreju ćemo svakako da podignemo spomenik za napravljenih 800 fotografija !
Drugo, želim da podelim sa vama jednu divnu vest ! Već duže vreme radimo na tome da otvorimo You Tube kanal, koji će ugledati svetlost dana početkom sledećeg meseca na dan drugog rodjendana naseg bloga! Jeeeeeeeeeeeeej !
Za one koji nas znaju, znam da će to biti užasno komično, za mene i Kiću verovatno tragično,ali ipak za one koji nas ne poznaju to i radimo. Sada ćete moći konačno da se upoznate sa nama na malo drugačiji način i čujete sve ono što se trudimo ovde da iskažemo,ali Bože moj ni ja ne čitam tudje
blogove, samo gledam slike.
Moram da vam se izvinim zbog lošeg kvaliteta nekih slika, većina je sa telefona i Snapchat-a, ali stvarno nisam mogla da nosim fotoaparat sa sobom svuda, iovako sam jedno veče izgubila telefon,a da se aparatu nešto desilo, doživela bih šizofreni napad.
Pošto smo neorganizovani kao i uvek, doveli smo se u sitaciju da na dan puta nemamo prevoz. Svi autobusi i sva mesta u vozu su bila zauzeta,čak nije moglo ni da se stoji. Ako vas zadesi isto što i nas nije smak sveta ! Moja drugarica je pronašla preko interneta ljude koji idu kolima i koji nude mesto po ceni po kojoj bi ste platili kartu za voz. U početku sam bila vrlo skeptična, ali pošto nismo baš imali izbora morala sam da pristanem . Ne znam šta da vam kažem, da li preporučujem ovu varijantu. Ljudi sa kojima smo mi išli su bili stvarno super, ali to je sve od iskustva do iskustva. Zavisi ko vam zapadne. U svakom slučaju nije loša opcija kada nemate kud. Ostaviću vam link ispod, jer niste svi plašljivi kao ja i nekom može stvarno da bude korisno.
Sos Vožnja - Ovde !
Kada smo se vraćali, bili smo mrvicu pametniji, pa smo kupili karte za voz. Doduše propustili smo 3 komada jer sam ja izgubila telefon opet, ali bar u tom poslednjem nije bilo gužve. Dobra stvar je kad kupite kartu da ona važi za sve termine, pa putujete kada vama odgovara. I da, trčite da nadjete mesto da ne biste stajali skoro dva i po sata. Stresno je to.
Kada stignete najpametnije je da odmah zamenite svoju kartu za narukvicu jer su gužve abnormalne. Oni koji žive u Novom Sadu ili u blizini mogu to da urade i dan dva pre početka festivala. Zamena se vrši bukvalno preko puta ulaza na festival i ne možete je omašiti. Postoji više šaltera, oni za Exit i oni za Exit Avanturu ( Exit + Sea Dance). Vi idete na onaj za koji ste kupili karte. Razmena traje vrlo kratko,predate svoju kartu i obavezno bilo koji dokument sa slikom, oni vam stave narukvicu i to je to. Narukvice ne mogu da se skinu kad se jednom stave (ko bajagi). U svakom slučaju pazite da ih ne oštetite jer ako je narukvica nevažeća, to nažalost nikoga ne zanima i vaš provod je propao.
Moram da napomenem ako niste primetili moju novu frizuru, konacno više nisam žuta (Jeeeeeeeej) i moje noktiće koje sam stavila posle sto godina ( jer sam ih do živaca pojela, i bilo je neophodno da prestanem to da radim). Ceo beauty tretman bio je odradjen u salonu "Dragana", za koji ću vam ostaviti link ispod, i takodje ćete imati priliku da vidite na YT kanalu snimak kako je ceo taj proces mog makeovera izgledao.
Beauty Salon Dragana - Ovde !
Bila sam par puta u Novom Sadu,i zaista mi se dopada, pogotovu zato što ima mnogo tragova austoroguarske arhitekture. Ali biti u Novom Sadu za vreme Exita je stvarno neopisivo. Grad se bukvalno zapali. Toliko pozivitne atmosfere, različitih ljudi i euforije na jednom mestu, ne vidja se svaki dan. Svako veče oko devet sati, možete sresti hordu ljudi kako skače,vrišti i peva na ulicama. Ja bar,ne mogu da ostanem ravnodušna. Svuda možete da kupite pivo, sok i vodu, a najisplativije vam je kod ulicnih prodavaca. Za žestoka pića mora već da se potraži neki market ili prodavnica. Najpametnije je da kupite šta ćete da pijete odmah za sva cetiri dana, da se ni bi ste susretali kao mi sa nestašicom votke u Novom Sadu, gde sam bila prinudjena da je tražim kilometrima.
.
He-he. Znam. Sramota.
Ipak, nije mi cilj da prikažem iluziju, nego onako kako stvarno jeste. Živeli smo kao u komuni, sve je bilo svuda i svi su spavali svuda. Ali u tome je čar, zar ne ? Kao što vidite bila sam sa istom ekipom koja je bila sa mnom u Pragu, moje tri najbolje drugarice,naši momci i vrabac Mile koji je preminuo iz nepoznatih razloga. Sa smeštajem smo stvarno imali mnogo sreće. Spavali smo na pet minuta peške od Tvrdjave (pardon Djave), što nam je mnogo značilo kada smo se mrtvi umorni ujutru vraćali kući. U svakom slučaju nemam na šta da se požalim, dobro je i s vremena na vreme osetiti atmosferu zajedničkog života sa mnogo ljudi.
Bez ovoga ne možete ništa da kupite :( Kartice se uzimaju na štandu OTP banke, na samom festivalu. Prilikom kupovine ostavljate depozit od 250 dinara, koji ako vas ne mrzi možete pokupiti pre nego što krenete kući kao i novac koji niste potrošli, a nalazi se na kartici i dalje. Elektornsko plaćanje vrši se vrlo jednostavno, mislim, ista fora kao na Beer Festu samo što dobiješ karticu za uspomenu. Važi sva četiri dana.
So sorry zbog rezolucije, ali kao što sam već rekla nisam htela da nosim aparat noću sa sobom. Ipak,morala sam da stavim bar jednu zajedničku sliku, iako na njoj fali gomila ljudi. Baš mi je krivo što se nismo više fotkali, ali iovako su svi dobijali nervne slomove od mene i slikanja tako da i ovo malo što imam je pravo blago. Ali navićiće se svi, polako, radim na tome :D
Baš sam bila tužna što ne misle na nas jadnike koji ne pijemo pivo. Na Exitu možete da kupite piva koliko volite i ne volite, i eventualno Smirnoff Ice i nešto novo-Smirnoff borovnica & šumsko voće, od kog se umalo nisam šlogirala koliko je slatko. U svakom slučaju sam pila Smirnoff Ice, makar meni je to bilo jedino zadovoljavajuće. Što se hrane tiče prvo veče sam jela u Burger House-u i Božeeeee taj hambuger. Najlepša stvar na svetu! Naravno jela sam ga svako veče i ništa drugo nisam probala jer bi to bio greh prema najukusnijem burgeru na planeti.
Što se tiče ishrane generalno, svi smo nekako zaboravili da smo živa bića i da treba da pojedemo nešto da ne bismo eventualno umrli. Nismo bili te sreće da imamo kuhinju pa da možemo da spremimo bilo šta što je kuvano, tako da smo se hranili napolju, jako suvom i lošom hranom. Nismo bili skloni isprobavanju novih stvari tako da smo jeli svaki dan u McDonalds-u, i naravno Index sendvič kod Mirjane. Mirjani kapa dole za sendvič ali čika Bucku niko nije ravan.
.
Ne mogu se baš pohvaliti da sam ispoštovala pravu priču festivalskih outfita, i ne zato što me je sramota, nego jednostavno to u Srbiji ne pije vodu. Imamo mi još mnogo da guramo do tog mentaliteta da nam postane sve prihvatljivo. U svakom slučaju, na vama je da odlučite koliko ćete da izadjete iz kalupa. Moji outfiti su bili prilično jednostavni jer mi je bilo bitno da mogu da funkcionišem kako treba, dakle- šorts, majica, stare patike i dzemper preko ( noću je bilo prehladno ). Malo sam eksperimentisala sa frizurama, što možete da vidite na slici gore. Uglavnom svako veče sljokice po licu, kosi,telu ! Imala sam i jedno veče cirkone na obrvama i izgledalo je fenomenalno, ali su mi slike tragične tako da nisam stvarno mogla da ih postavim, prepustite to mašti :)
Što se tiče samog programa Exita, nismo naravno obišli sve stejdzeve jer nisam u kondiciji za takve izazove. Bila sam naravno na Main Stage-u i Dance Areni ali jako kratko jer mi nije neki trip da se koljem za vazduh. Tako da sam ih uredno posećivala onda kada su nastupali izvodjači koje sam želela da čujem i po nekom pravilu odlazila posle 15 minuta, razočarana u život. Nikad sebi neću oprostiti Prodigy, ali bilo je neizdrzivo ostati. Posetila sam Reggae, Latino, Devet i neki "prljavemetalike" stejdz ali nemam neke spektakularne utiske odatle. Bilo nam je fino na SilentDisco stejdzu (ajde kao nešto malo drugačije), ali smo najviše vremena proveli na No Sleep Novi Sad stejdzu, gde je gruvalo prilicno jako. Moj omiljeni stejdz je bio Trance stejdz na kome sam najkraće i bila :(
To bi bilo to za ovaj post,nadam se da sam vam bila od pomoći.Ukoliko sam nešto izostavila ili pogrešila,pišite u komentarima.Meni je bilo fenomenalno,definitivno nešto za ponoviti!Jedva čekam da vidim vaše reakcije na snimak,do tada vam puno poljubaca šalje Una Mać
No comments:
Post a Comment